Prethodnih dana dosta smo govorili o lakom jeziku i značaju pristupačne komunikacij. Međutim, danas punu pažnju posvećujemo ljudima koji su do sada bili sa druge strane teksta, a sada postaju deo njegove izgradnje. U okviru projekta ACTIVE 2, osobe sa intelektualnim teškoćama postaju ravnopravni saradnici u kreiranju materijala na lakom jeziku. Njihova ekspertiza, trud i osmeh pokazali su da prava promena počinje onda kada ih iskreno pitamo – da li razumeš?
U ambijentu u kom se osećaju kao kod kuće, u prostorijama udruženja Živimo zajedno, sedmoro korisnika ovog udruženja prošlo je obuku za kontrolore teksta na lakom jeziku, sadržaja namenjenog upravo osobama poput njih samih, osobama sa intelektualnim teškoćama. Njih četvoro imaće priliku da i ubuduće sarađuje sa našim ekspertskim timom. A već su se okušali u analiziranju Vodiča za upotrebu bankomata – stranicu po stranicu, reč po reč. Bilo je, kažu, i teških delova.
“Bilo mi je teško kad smo pričali o kreditu i računu… To mi je teško,” iskreno priznaje nasmejana Nikolina, jedna od kontrolorki. “Ali bankomat – to sam razumela” ističe Nikolina i ponosno potvrđuje da smatra da sada ume da koristi bankomat.
Njen osmeh dok to izgovara govori više od bilo kog evaluacionog izveštaja.
Više od treninga – prilika da daju svoj doprinos
Za ove mlade ljude, ovo nije bila samo obuka. Bila je to prilika da budu pitani, uključeni i korisni.
To što će dobijati nadoknadu za svoj rad je dodatni motiv, ali istinska vrednost leži u priznanju i poštovanju koje su osetili.
Na kraju obuke, dobili su i sertifikate. I zadržali ih u rukama sa istim ponosom kao diplomci koji izlaze sa fakulteta. Jedan od učesnika je rekao: “Ovo ću da pokažem svima!”
Inkluzija počinje kada stvaramo zajedno
U svetu u kom prečesto pišemo za sve, a zaboravljamo nekog, Caritas menja pristup. Umesto da pretpostavljamo – mi pitamo. Umesto da govorimo u ime ljudi – govorimo sa njima.
Kroz svaku rečenicu, simbol i objašnjenje u vodiču na lakom jeziku, provlači se tiho, ali važno pitanje:
Da li ti ovo razumeš? Kada odgovor postane da, znamo da smo uradili nešto vredno.
I zato je Nikolina danas ponosna. I njeni drugari. I svi mi.
Jer smo još jednom naučili – prava inkluzija nije neka velika reč. To može biti mali, pažljivi korak u pravom smeru.
I osmeh koji dolazi kada znaš da si deo nečeg važnog.