U Nišu je 11. februara 2026. godine održan okrugli sto „Pristupačna komunikacija u javnom prostoru“, u organizaciji Caritasa Srbije u okviru regionalnog projekta ACTIVE 2 koji finansijski podržavaju Renovabis i Caritas Austrije.
Događaj je okupio predstavnike lokalne samouprave, obrazovnih i kulturnih institucija, organizacija civilnog društva, kao i stručnjake iz oblasti pristupačne komunikacije. Posebnu podršku u realizaciji skupa pružile su organizacije DAN i Nauči me. Cilj događaja bio je pokretanje šireg dijaloga o značaju pristupačnih i razumljivih informacija za sve građane, kao i identifikovanje konkretnih koraka za unapređenje prakse na lokalnom nivou. Kroz uvodna izlaganja i tematske diskusije razmatrani su postojeći izazovi, ali i primeri dobre prakse koji pokazuju da su promene moguće.
Pristupačna komunikacija kao preduslov inkluzije
Tokom skupa posebno je istaknuto da pristupačna komunikacija nije dodatna vrednost niti izraz dobre volje pojedinaca, već osnovni preduslov pune društvene uključenosti i ravnopravnog pristupa informacijama i uslugama. Naglašena je potreba za sistemskim pristupom ovoj temi u okviru rada lokalne samouprave, ali i šire – u obrazovanju, kulturi, javnim ustanovama i digitalnom prostoru. Učesnici su se saglasili da inkluzija osoba sa invaliditetom i drugih ranjivih grupa mora biti integrisana u sve procese planiranja i donošenja odluka.
Poseban primer dobre prakse predstavila je Gradska opština Medijana, koja je u saradnji sa Organizacijom DAN postavila komunikacijske table sa ARASAAC simbolima u tri gradska parka. Reč je o univerzalno razumljivim piktogramima namenjenim podršci osobama koje imaju poteškoće u govoru, jeziku ili razumevanju. Inicijativa je potekla od Biljane Stojanović iz organizacije DAN, koja piktograme koristi u komunikaciji sa svojim sinom. Kako je istakla, sve je počelo za kuhinjskim stolom, crtanjem prvih simbola, zatim se proširilo na školu koju je njen sin pohađao, a potom i na objavljivanje piktoknjiga. Ovaj primer pokazuje kako lična inicijativa, uz podršku institucija, može prerasti u konkretno rešenje u javnom prostoru.
O značaju pristupačne komunikacije u obrazovanju govorila je Marija Bajić iz udruženja Nauči me, koja je predstavila iskustva i rezultate projekta „Heroji uče drugačije“, usmerenog na podršku deci sa disleksijom. Istakla je da deca sa invaliditetom često nemaju jednake mogućnosti da pokažu svoje potencijale, jer obrazovni programi nisu dovoljno prilagođeni njihovim potrebama. Posebno je naglašena potreba za većom podrškom nastavnom kadru kroz sistemske obuke i dostupne alate.
Kada je reč o visokom obrazovanju, Bojana Vranić i Ljiljana Škrobić ukazale su na značaj uvođenja teme pristupačne komunikacije u studijske programe. Studenti i profesori mogu biti važan resurs u promociji i primeni principa pristupačnosti, čime bi se dugoročno doprinosilo promeni prakse u različitim sektorima.
Diskusija je obuhvatila i oblast kulture, uz poruku da pristup kulturnim sadržajima za osobe sa invaliditetom nije od manjeg značaja od pristupa informacijama i uslugama javne uprave. Predstavnice Narodnog muzeja Niša i Zavičajnog muzeja Knjaževca podelile su pozitivne primere iz svoje prakse. Muzej u Knjaževcu već godinama sistematski radi na unapređenju pristupačnosti svojih sadržaja. Iako taj proces nije bio jednostavan, pokazalo se da su promene moguće kada postoji jasna opredeljenost i spremnost da se ulaže u razvoj kapaciteta. Kao jedan od izazova istaknuta je potreba za većim brojem edukatora i dodatnim obukama za muzejsko osoblje.
Ključni zaključci
Diskusija je rezultirala sledećim zaključcima:
- Potrebno je razvijati sistemski pristup pristupačnoj komunikaciji na nivou lokalne samouprave.
- Neophodno je uspostaviti i dodatno ojačati saradnju između različitih nivoa gradskih vlasti, kao i između javnog i civilnog sektora.
- Važno je kontinuirano jačanje kapaciteta zaposlenih u javnim institucijama, uključujući sektore kulture i obrazovanja.
- Osobe sa invaliditetom i druge ranjive grupe treba aktivno uključivati u kreiranje politika, mera i komunikacionih rešenja koja ih se direktno tiču.
- Pristupačnost mora biti prepoznata kao odgovornost svih aktera u javnom prostoru.
Skup je otvorio prostor za nastavak dijaloga i definisanje konkretnih preporuka koje mogu doprineti unapređenju pristupačnosti u Nišu.
Caritas Srbije ostaje posvećen saradnji sa lokalnim institucijama i organizacijama civilnog društva, sa ciljem stvaranja okruženja u kojem su informacije dostupne, razumljive i upotrebljive za sve građane.
12.2.2025.